Мору
Поздрављам те, сиње море,
O ливадо течна, равна,
ти велика просторијо,
жељо наша преодавна!
Поздрављам те и зачуђен
љепоти се твојој дивим,
а зле људе и опаке
као икад сада кривим,
рашта злобно раздвајаше
дв'је стихије, дв'је слободе,
обје старе и опоре:
моје горе, твоје воде!
Но зашто ћу клети људе?
Ето, нека бог их пита!
Сад смо своји, сиње море,
нас братими крв пролита -
хвала богу и јунаштву
црногорских соколова!
Пјесму ову сад ти пјевам
уз силни ти бук валова.
И овом те пјесмом кумим:
буди моје, море плаво,
тако вишњи сачува' ти
рибе и твој бисер здраво!
Буди моје, сиње море,
дубине ти и ширине,
и тако ти свих вјетрова,
твог иједа и тишине!
Буди моје, бродова ти
и мучених помораца,
и лијепог плаветнила,
што ти озго небо баца!
Буди моје, море плаво,
и уз камен мој пјенуши,
док је св'јета, док је људи,
док те сунце не исуши!
