Make your own free website on Tripod.com

Спомену својега оца

 

За вријеме моје владе

часовима преотетим,
сабрало се то пјесама
сјенци оца да посветим.

Он најпрви мене учи
да познајем "аз" и "буки",
све што знадем и имадем
све његовој хвала руки!

Он, сузама на очима,
причао ми што је било;
заклео ме да послужим
из свег срца Српство мило.

Аманет ми преда свети
непомирљив да останем;
да за народ све жртвујем,
да се никад не препанем.

"Буди јунак, јунаци ће
уз раме ти вазда бити;
погинеш ли, јунаку ће
на гроб виле в'јенце вити.

А и тако живот кратки
са мало нас нешто вара; -
част, поштење и прегнуће
бољи нам св'јет отвара."

Овако ми мили отац
у мукама говорише,
кад се с душом од свијета
и од мене дијељаше ...

О блажена сјенко мила,
у покоју буди светом.
Увијек ћу бит' проникнут
твојом вољом и завјетом!